• English

Tekuca strana / You are here: Home O Down sindromu Pravna zaštita

jun05 Pravna zaštita osoba sa DS

Napisao Administrator

Osnovni principi

Član 2. Konvencije o pravima deteta

1. Strane ugovornice ove Konvencije će poštovati i obezbeđivati prava utvrđena ovom Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja.

2. Strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kažnjavanja zasnovanog na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, zakonskih staratelja ili članova porodice.

A) Nediskriminacija - Nezvanični rezime glavnih odredbi

Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije. Države imaju obavezu da štite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava.

B) Nediskriminacija – Srbija

Princip nediskriminacije i posebno ranjiva i zapostavljena deca. Država je svesna velikog broja dece koja su posebno zapostavljena i ranjiva. To se odnosi, pre svega, na decu koja su identifikovana u okviru kategorije siromaštva, decu sa posebnim potrebama i decu bez roditeljskog staranja. Država, međutim, nije sprovela poseban program kojim bi identifikovala tačan broj dece koja žive na ulici, dece sa sa posebnim potrebama koja su sa svojim porodicama, dece koja su žrtve nasilja ili bilo kog oblika eksploatacije.

Članom 2. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama SCG, zabranjena je diskriminacija na osnovu porekla, rođenja, rase, pola, veroispovesti, ili sličnog statusa. Član 13 Ustava Srbije zabranjuje diskriminaciju, između ostalog, na osnovu rođenja i socijalnog porekla. U praksi, pravosudni i administrativni organi se retko bave ovakvom vrstom zaštite. Prvo, ne postoji navika za postavljanjem zahteva pred nadležne organe za ovakvom vrstom zaštite od diskriminacije. Drugo, tužilaštva ne pokreću postupke po službenoj dužnosti. Potrebno je napomenuti da u Srbiji ne postoji poseban nadzor nad ostvarivanjem prava iz Konvencije, tako da se ne razmatra ni pitanje principa nediskriminacije.