• Srpski - latinica

Tekuca strana / You are here: Home O Down sindromu Pravna zaštita

Jun05 Pravna zaštita osoba sa DS

Written by Administrator

Član 3. Konvencije o pravima deteta

1. U svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja.

2. Strane ugovornice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i u tom cilju će preduzeti sve odgovarajuće zakonodavne i administrativne mere.

3. Strane ugovornice će obezbediti da se institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu ili zaštitu dece prilagode standardima koje su utvrdili nadležni organi, posebno u oblasti sigurnosti, zdravlja, u pogledu broja i podobnosti osoblja, kao i stručnog nadzora.

A) Najbolji interesi deteta - Nezvanični rezime glavnih odredbi

Svi postupci koji se tiču deteta preduzima}e se u skladu sa njegovim najboljim interesima. Države će obezbediti odgovarajuću brigu o detetu u slučaju kada roditelji ili staratelji to ne čine.

B) Najbolji interesi deteta - Srbija

Najbolji interesi deteta i relevantno zakonodavstvo Ni Povelja ni Republički Ustav ne proklamuju izričito princip da će najbolji interesi deteta biti od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece. U Povelji se samo garantuje posebna zaštita deteta. Slično je i u Ustavu Srbije (član 28, st. 1 i član 29, stav 1). Opštim odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije predviđena je obaveza društvene zajednice da pruži zaštitu deci uvek kada to njihovi interesi zahtevaju (član 7, st. 3 ZBPO RS), a deca o kojoj se roditelji ne staraju uživaju posebnu društvenu zaštitu (član 13, st. 1 ZBPO RS). Zakon o braku i porodičnim odnosima RS reguliše obaveze državnih organa i javnih institucija u skladu sa ovim opštim načelima . Tako je organ starateljstva, koji vrši opšti nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, dužan da preduzme potrebne mere radi zaštite ličnih i imovinskih prava i interesa deteta (član 133, st. 1 ZBPO RS). Osnovni vidovi zaštite dece bez roditeljskog staranja su usvojenje, organizovani smeštaj u drugu porodicu i drugi oblici porodičnog smeštaja, a odluka o njihovoj primeni donosi se na osnovu svestranog razmatranja svakog pojedinačnog slučaja i mogućnosti izbora onog oblika porodične zaštite deteta koji u najvećoj mogućoj meri odgovara njegovim potrebama (čl. 148 i 149 ZBPO RS). Zakon predviđa da je usvojenje dopušteno ako je korisno za usvojenika (član 152 ZBPO RS). U postupku u bračnim sporovima takođe postoje odredbe čiji je cilj zaštita interesa deteta. U postupku u sporovima iz odnosa roditelja i dece, organ starateljstva može detetu postaviti posebnog staraoca ako između roditelja i deteta postoje u toj parnici suprotni interesi (član 372 ZBPO RS). Organ starateljstva ima pravo da učestvuje u sporovima iz porodičnih odnosa između roditelja i dece uvek kada oceni da to zahtevaju opravdani interesi deteta (član 375 ZBPO RS). Posebne mere zaštite interesa deteta predviđene su i u oblasti maloletničkog pravosuđa . Kada je reč o krivičnom postupku prema deci, organi koji učestvuju u postupku dužni su da postupaju obazrivo, vodeći računa o duševnoj razvijenosti, osetljivosti, ličnim svojstvima i privatnosti deteta, kako vođenje krivičnog postupka ne bi štetno uticalo na njegov/njen razvoj (član 466 ZKP SRJ).