Predavanje za roditelje osoba sa intelektualnim poteškoćama
(beleške sa predavanja)

"Stanovanje uz podršku - iskustva i perspektive"
31. maj 2006.godine

Uvod
Dragan Lukić

Na ovom predavanju želimo da Vam predstavimo iskustva i da Vam damo temu za razmišljanje.

Posebno bi smo istakli da su važnu ulogu pri razvoju projekta imale upravo osobe koje su korisnici projekta "Stanovanje uz podršku" jer su SAME odlučile da se osamostale i izađu i iz institucije. Sve odluke o stanovanju su donete uz njhovu saglasnost i aktivno učešće.

Kada se govori o oblicima stanovanja razlikujemo -
1. Osobe koje su živele u institucijama izmeštaju se u male zajednice stanovanja - DEINSTITUCIONALIZACIJA
2.Osobe koje su živele u prirodnom porodičnom okruženju prelaze u novu sredinu malih zajednica - PREVENCIJA INSTITUCIONALIZACIJE . Ovaj oblik se sprovodi da osobe sa intelektualnim poteškoćama ne bi otišle u instituciju.

Posebno je važno napomenuti da su svi stanovi, u kojima funkcionišu zajednice stanovanja osoba sa intelektualnim poteškoćama iznajmljeni na duže rokove i da troškovi u ovu svrhu predstavljaju veliki deo tereta za budžet projekta. Bilo bi lepo kada bi se na neki način rešio problem stambenog prostora za život u zajednicama stanovanja, možda ustupanjem par stanova koji su predviđeni za socijalno najugroženije sugrađane, u postojećoj situaciji.

Cilj angažovanja

Aktivnosti u okiru projekta imaju za cilj izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom kojima se obezbeđuje raznovrsnost usluga:
- poboljšanje kvaliteta života
- veći stepen socijalne integracije u odnosu na prethodno stanje

Poželjno stanje u zbrinjavanju osoba u stanju potrebe

Sadašnja situacija

Napomena: rehabilitacija je od velike važnosti zbog toga šro omogućava preduzimanje mera za optimizaciju razvoja osoba sa intelektualnim teškoćama.

Ciljno područje naših aktivnosti
Jadranka Novak

Aktivnosti tima koji realizuje projekat zajednica stanovanja su u potpunosti usklađene sa postavljenim uslovima UN za ovu oblast delovanja i rada, a to su:

• Pristupačnost sredine (komformni stanovi za život, prevoz, i slično)
• Obrazovanje korisnika Projekta "Stanovanje uz podršku"
• Radno angažovanje
• Očuvanje socijalne sigurnosti korisnika Projekta "Stanovanje uz podršku"
• Porodični život i lični integritet
• Pristupačnost kulturnoj baštini
• Sportske aktivnosti
• Pristup verskim aktivnostima

Opšti rezultati

Projekta "Stanovanje uz podršku" pojavio se, što je izuzetno važno i pozitivno, viši nivo ličnih ambicija i očekivanja. Viši nivo ambicija je iskazan kroz učestalije donošenje odlukaali i preuzimanje odgovornosti za iste.

Značajno obogaćeni socijalni odnosi izraženi su kroz povećanu socijalnu pokretljivost i visok stepen uključenosti u kulturne, sportske i rekreativne aktivnosti (prim.webm. - o kojima možete detaljnije čitati na stranicama našeg sajta).

Pozitivan doživljaj kvaliteta života izražen je kroz izrazito zadovoljstvo sa novim uslovima života.

Mi sami možemo mnogo naučiti od osoba sa intelektualnim poteškoćama, da oni budu u ulozi naših učitelja svojom izuzetnom hrabrošću i upornošću.

Osobe sa intelektualnim poteškoćama nam pokazuju kako treba živeti.

Zaključci sa Okruglog stola

Na Okrugli sto došli su svi pozvani relevantni učesnici u društvu.

Istaknuto je da bi lokalna sredina trebala u budućnosti da rešava probleme osoba sa intelektualnim teškoćama kako onih koji žive u institucijama tako i svih onih koji žive u svojim porodicama.

Prvi zaključak se odnosi na obavezu da se do 2008.godine pravo na izbor života u zajednici stanovanja ugradi kao jedno od prava socijalne zaštite.

Dato je obećanje da će se Projekat "Stanovanje uz podršku" podržati tako da se sve osobe - korisnici Projekta zadrže u zajednicama stanovanja

Izdejstvovati da Beograd preuzme deo obaveza rešavanja problema sugrađana

Nevladine organizacije moraju biti u ravnopravnom odnosu sa državnim organima radi dobijanja najboljih rešenja, tako da bi nadalje trebalo najbolji programi da dobiju i najbolju podršku.

Zaključke dostavljamo svim učesnicima Okruglog stola u smislu izvršenja preuzetih obaveza.

Projekat "Stanovanje uz podršku" sproveden je u praksi. Konkretni i vrlo pozitivni rezultati u životu i radu osoba sa intelektualnim teškoćama, iz dvogodišnjeg iskustva, postoje i dokazuju da je Projekat opravdao u potpunosti svoje postojanje i da treba svakako nastaviti ovim putem. To je vrlo značajno i sa stanovišta budućnosti, naime Evropska Unija nameće smanjenje ulaganja u institucije onakve kakve sada postoje kod nas jer su osobe sa intelektualnim poteškoćama ljudi sa pravom življenja.

Postignuća korisnika zajednica stanovanja (skraćeni tekst)
Duška Stojisavljević

Duska Stojisavljević je dala pregled postignuća korisnika ponaosob - od početne situacije (kada su se uselili u svoje stanove) sve do sadašnjeg trenutka.

U ovom tekstu daćemo samo kratke beleške za korisnike generalno.

Svi korisnici su pokazali znatan napredak u svom razvoju, stepen osamostaljenja i interesovanja.

Mnogi od korisnika imaju su zdravstvene tegobe koje su pridružene njihovim teškoćama u razvoju. Iz tog razloga vodi se kontinuirano posebna zdravstvena zaštita korisnika, od strane stručnog tima društva, standardna zdravstvena zaštita i kada se ukazala potreba u nekim slučajevima obavljeni su specijalistički pregledi i intervencije u beogradskim klinikama. Pojedini korisnici imaju i potrebe za nekim od medikamenata. Korisnici uzimaju vitamine i druge preparate koji se uzimaju kao dodaci ishrani.

Korisnici koji nisu bili sposobni za samostalno funkcionisanje postigli su zavidan nivo veština samopomoći i funkcionisanja u svakodnevnom životu. Kod korisnika je razvijen dobar odnos prema ostalim članoovima zajednice tako da se i oni sami po potrebi ispomažu čime dobijaju još jedan kvalitet više u prilog svog samopoštovanja.

Korisnici koji su imali prethdno razvijene veštine radili su na unapređenju istih uz uvođenje novih aktivnosti i angažovanja.

Od 23 osobe, koje su uključene u projekat kao korisnici, njih 13 je radno angažovano u organizacijama, privatnim radnjama i slično. Duzina radnog angayovanja je različita kod različitih korisnika i to zavisno od mogućnosti , trenutne obučenosti ili unapred dogovorenog termina sa organizacijom u koju odlaze. Od pojedinca do pojedinca se razlikuje i visina materijalne nadoknade koju dobijaju za svoj rad. Jedan korisnik do sada nije dobijao materijalnu nadoknadu ali i pored toga zadovoljno odlazi na posao jer, i prema njegovim i rečima njegovih kolega, se tako dobro uklopio u radnu sredinu, njegov rad je cenjen i poštovan da je to njemu veća nagrada i od same materijalne koju bi dobio. Pojedini korisnici su menjali mesta radnog angažovanja i izrazili su želju da u slučajevima kada rade na sat ili dva produže to vreme.

Svi su se angažovali u sportu, u vidu rekreacije i priprema za sportska takmičenja. Pojedinci koji se ranije nisu bavili sportskim aktivnostima uspeli su i pobeđivali na sportskim takmičenjima. Treninge posećuju redovno prema planu dnevnih aktivnosti dva ili tri puta nedeljno.
Osim dvoje korisnika, koji privode kraju, svi su dobili osnovnoškolsko obrazovanje, neki još u Domu Sremčica a neki u zajednicama. Jedan korisnik je naučio osnovne operacije štampanje i kopiranja dokumenata na računaru, tako da može te operacije obavljati kada god se ukaže potreba.

Vrlo često i rado posećuju kulturne događaje u Beogradu od događanja u radionicama, zoo vrta, koncerata etno muzike do Beogradske opere.
Svi imaju svoja zaduženja u kući, prema afinitetima i mogućnostima. Rado provode vreme praznika sa prijateljima ostalih zajednica stanovanja u projektu, iz Doma iz kog su potekli i sve više sa svojim porodicama. Redovno se druže sa komšijama, šetaju ili idu na izlete u svje slobodno vreme.

Pitanje roditelja:

1. Kako bi voleli da se odvijaju stvari sa stručne tačke gledišta za osobe iz ustanova?
2. Kako postupiti prema osobama koje dolaze iz porodica za koju nema iskustava kako bi se uklopili u sredinu zajednice?

Odgovor:

Malo ljudi, iz partnerske organizacije Doma iz Sremčice, je bilo spremno da promeni svoj život zbog preplašenosti. U Domu se svi poznaju i to je olakšavajuća okolnost pri rešavanju problema budućeg uklapanja u zajednici stanovanja.

Teži slučaj je kada se ljudi, koji tek treba da stupe u zajednicu stanovanja, ne poznaju naprimer kada dolaze iz svojih porodica.U tom slučaju se odabir osoba, koje će u budućnosti živeti zajedno, radi postepeno i u dužem vremenskom periodu. Prvo dve osobe u početku, kada prođe period njihovog prilagođavanja priključuje ima se treća osoba. Tek pošto se treća osoba uklopi, upozna sa domaćinima tj postane i sama domaćin priključuje im se četvrta i tako dalje. Prema iskustvima iz Zagreba (UPI) teško je uklopiti osobe koje se ranije nisu poznavale. Iz tog razloga pojavljuje se veliko osipanje osoba i iz tog razloga se i radi PREVENCIJA INSTITUCIONALIZACIJE.

PREVENCIJA INSTITUCIONALIZACIJE predstavlja izradu kompletnog programa pripreme, kompenzovanje i življenje u grupama. Postoji kompletan sistem rada, proizašao iz iskustava UPI, koji su spremni da nam prenesu kroz edukaciju.

Sve zajednice imaju svoju dinamiku, takođe je potrebno biti upućen u oblike hendikepa i načine-kanale pomoću kojih se može ostvariti dobro funkcionisanje zajednica. Bil bi lepo da postoje mogućnosti dinamičkog pomeranja osoba radi međusobnog usklađivanja. Kada bi naprimer postojala dva stana postojala bi i mogućnost pregrupisavanja korisnika po njihovoj volji i želji.

Bitno je da korisnici zajednica budu različitih polova i uzrasta radi izgrađivanja autoriteta. U tom slučaju dinamika svake zajednice ponaosob pravi se sama od sebe.

Želja društva i tima koji vodi zajednice stanovanja kroz postojeći Projekat je da učestvuje u različitim aktivnostima i da daje svoj doprinos sa nivoa postojećih iskustava.

Reč roditelja :

Ovo je najinteresantnija tema za roditelje sada u Srbiji, a to je posledica nepostojanja adekvatnog zakonskog rešenja.
Centar za smeštaj dece i omladine ometene u razvoju iz Beograda nudi neke od sadržaja. Prevencija insitucionalizacije, od strane Centra se radi u saradnji sa nevladinim organizacijama u obliku produženih programa tzv. vikend programi. Bitno je napomenuti da se produženi programi sprovode u postojećim uslovima sa postojećim potencijalima, koje i inače koriste osobe sa teškoćama u razvoju. Programe vode postojeći stručnjaci zaposleni u okviru Centra. Navela je neophodnost saradnje između pružalaca usluga i sistema - kako bi svi trebali da učestvuju na istom zadatku. isto tako i da bi korisnici, koji su u mogućnosti, trebali da izraze svoje želje za svojim potrebama.
Novi programi u suštini nude novi izbor porodicama, ne radi relaksacije, nego radi privikavanja dece i odraslih osoba sa intelektualnim teškoćama na zajednički život van matične porodice, radi saznavanja šta im je sve potrebno za tu novu vrstu života i što je veoma važno, radi izvođenja procene deteta ili odraslog za takav život. Produženi programi pružaju dobru priliku da se ispitaju deca na međusobnu prilagodljivost i da se približe zajednicama stanovanja. Na ovaj način nudi se i jedna nova vrsta angažovanja osobama sa intelektualnim oteškoćama.
Sve je češća želja roditelja da ponude svoje nekretnine za korišćenje osobama sa intelektualnim poteškoćama. Potrebno je napomenuti da postoji potreba nove preraspodele materijalnih sredstava, naprimer da se ulaganja naknade za materijalnu pomoć u visini naknade za tuđu negu i pomoć usmere u male kućne zajednice. Pri tome se mora precizno definisati materijalno učešće porodice.
Primer Novog Sada ' U statut grada Novog Sada je ušla klauzula da će grad finansirati projekte malih kućnih zajednica.
Potrebno je frontalno dejstvovanje i ubrzavanje celog procesa kako bi se izdejstvovalo isto i za druge gradove kao što je naprimer i Beograd.
Podvučeno je, da u sadašnjoj situaciji, roditelji moraju povući odlučnije korake i da svojim aktivnostima moraju ići ispred zakona. Tek kada se u praksi i potvrde pozitivni rezultatai projekata tada stupaju na snagu procedure izmeme zakona.

Jedan od načina rešavanja problema sa stambenim jedinicama mogao bi biti Ugovor kojim bi se definisale obaveze nevladinih organizacija i roditelja. Prema takvom ugovoru udruženje roditelja bi moglo biti nosioc - ugovorno korišćenje ili korišćenje od strane udruženja. U tom slučaju bi postojao pouzdan i nezamenljiv sistem kontrole korišćenja poverenih stambenih jedinica.

Koordinator projekta iz Pančeva:

U Pančevu su oformljene dve male kućne zajednice. Projekat je počeo 01.jula 2005 godine i podržan je od strane Ministarstva za rad , zapošljabvanje i socijalnu politiku. Otežavajući faktor je bio taj što su ljudi poticali iz porodica, bili su zbrinuti i pre toga nisu bili u situaciji da se moraju afirmisati kao sada u novoj porodici.

Odabir korisnika je (iz jedne specijalne škole i jednog udruženja) urađen na osnovu slobodne procene. Evaluacija rezultata je bila interesantna. Formiran je test postignuća samo za potrebe života u malim kućnim zajednicama.
U planu je da se od 01.jula pokuša sa otvaranjem konkretnih zajednica stanovanja koji su se do sada pripremali.

Dve majke čija su deca korisnice boravka u Centru :

Dvoje mladih (kćer i sin mama koje su nam postavile pitanje) su nerazdvojni i zaljubljeni par već duži niz godine. Majke su pitale da li je moguće stvoriti zajednicu stanovanja za njih, s obzirom da su oni već dugo zajedno i posećuju zajedno aktivnosti i takođe izrazili su želju za samostalnim životom. Majke su rekle da ne bi želele da obavezuju drugu svoju decu na čuvanje, već da bi želele da sva njihova deca imaju samostalne živote i da budu srećni.

Odgovor:

Darinka Rikanovic, je odgovorila majkama da je sasvim izvodljivo da se njihova deca, ukoliko to žele, isele u zajednice stanovanja na neograničen rok, ali da je jedini ograničavajući faktor nedostatak stambenih jedinica. Društvo ne raspolaže stambenim jedinicama već ih iznajmljuje. Projekat "Stanovanje uz podršku" ima precizno definisana materijalna sredstva na ime projekta i da su vrlo uske tolerancije. Praktično u ovoj situaciji nema mogućnosti da se broj zajednica povećava.

Roditelj:

Ovo su pravi konkretni pokazatelji. Sigurno je da treba naći stabilan način finansiranja. Potrebno je ubediti vlasti da daju i konkretnu podršku. Predlog je da bi se trebalo konkretno definisati kolika bi bila participacija i računica sa državom - kako bi roditelji znali konkretne mogućnosti. Potrebno je konkretizovati zaduženja i obaveze jer će svakako biti i roditelja koji neće biti u stanju plaćanja participacije.

Roditelj iz Sremske Mitrovice:

Roditelj je ponudi svoju kuću za odmor članovima jedne cele zajednice stanovanja iz projekta "Stanovanje uz podršku", na desetak dana. Izrazio je želju da njegova kćer bude sve vreme sa porodicom zajednice stanovanja. Želja roditelja je da se uveri u utiske svoje kćerke i njene želje da jednoga dana i ona postane člane zajednice stanovanja. Takođe je rekao da bi želeo da vidi svoju kćer u beogradskoj zajednici stanovanja pri uzvratnoj poseti.

Ovakav velikodušan gest pozdravili su svi u sali. Predstavnici društva za pomoć osobama sa Down sindromom su se zahvalili na ponudi i obećali da će se u dogovoru sa roditeljem organizovati ovaj lepi odmor i da će njegova ćerka svakako posetiti i borabiti u jednoj od zajednica stanovanja.